al je prošla dvadeset i peta
u Somboru behu drugi dani
voleo se život u kafani,
volele se svadbe i igrači
dobri konji i dobri svirači
Al beše onda vreme sasvim drugo
u kafani sedelo se dugo,
sedelo se sve do zore rane
a svirala banda odabrana,
Sanjiku su zvali grebenara
i čuvenog Gezu begesara,
i moj babo j voleo kafanu
dobro vino, piće i drugare
kad ga tako zgrabi zora bela
znao j doći kući bez cipela
Behu neke krasne noći lude
pod prozorom tambure te bude
Kraj Dunava sva su sela mala
Šokica se Bunjevcu dopala,
bice vina, satri i dvoprega
a svirače Mika iz Derega,
Mika svira, sve se zaboravi
ne znaš da l je
u snu il na javi
Igralo se sve do zore rane
Bačko kolo ono na dve strane,
Joza Petres igra od milina
a na glavi boca puna vina,
kolo igra, svako mu se divi,
nek se znade da Bunjevac živi
U Palanci na Dunavu carda
svirala je isto dobra banda,
tog primasa sada nema više
osta samo ime čika Miše,
tog primasa sada nema više
osta samo ime čika Miše.
Fijakerom kad smo putovali
i uz put smo konje odmarali,
uhvati nas noć u Srbobranu
a Jovića svira u "Balkanu",
nadaleko ne beše primaša
što veseli Lole Sentomaša
Subotice na severu Bačke
ti si srce pesme Bunjevačke,
mnoge tvoje zore behu plave
čeklajući tamburaše prave,
mnoge tvoje zore behu plave
čekajući tamburaše prave
Za kafanu Spartak svi su znali
svira Miloš veliki i mali,
nadaleko ne beše im para
pominju se kao pesma stara,
zauvek su čageri zastali
bese Miloš veliki i mali.
Posted in
