Oliver Dragojević: Vrime Božje


Nevera se sprema vitar lupa škurama
Sidin isprid stakla pa se borin s urama
Ruvinana duša teško vrime podnosi
Nakon bola i beštimji
Ostalo je samo ovo vrime Božje
Da se sa njin borin pa da slomjen uvenen
Poslidnja je kiša dušu mi potopila
Ti se nisi vratila

Ja ne smin više tvoju sliku jubit
Ja ne smin više tebe sanjati
Jer u samoći ja polako sidin
A jubav želin jubav dozivan
Kad dragi Bog mi grišnu dušu prosti
Jer opet san te jutros prokleja
A nevera je učinila svoje
I na tebe me opet sitila

I tebe mi je opet vratila

Dodaj novi sadržaj

Tvoja e-mail adresa neće biti prikazana ostalim ljudima
  • Allowed HTML tags: <a> <b> <i> <u> <em> <strong> <cite> <code> <ul> <ol> <li> <dl> <dt> <dd>
  • Ovaj sadržaj biti će objavljen tek nakon što ga administrator pogleda.
    • Nije dozvoljeno pisati neistinite informacije
    • Klikom na gumb "Dodaj sadržaj" dajete nam pravo da objavimo vaš tekst na ovim stranicama ali i da ga koristimo u bilo koje svrhe bez traženja vašeg dopuštenja i jamčite da je ovo što ste napisali vaše autorsko djelo, tj. da nije napisano od strane neke druge osobe i preneseno ovdje bez njezina dopuštenja

More information about formatting options

Početna