Marko Perković Thompson: Tamburaška
Nek' ti prsti pletu,
udala se jučer, jedina na svijetu.
Nema konja niti cura, da ne želja prođe,
jer kad na tren sklopim oči,
ona opet dođe.
Ljubio sam jednu ženu,
s drugom zoru čekao,
i da mi je sve na svijetu,
to joj nisam rekao,
čekala me četiri zime,
četiri duge jeseni,
da se smiri ovaj đavo,
koji živi u meni.
Noćas vino mene pije,
žao mi je, žao mi je,
noćas vino mene pije,
žao mi je, žao mi je.
Dodaj novi sadržaj