Jelena Rozga: Sve mi tvoje oči govore
opet taj miris parfema,
a nije tvoj, ni moj
Bože, čiji je?
Skidaš se, umorno sjedaš,
šutiš, u oči mene gledaš.
Ti nisi svoj, ni moj
Bože, čiji si?
Dal' da pitam što se događa,
da ti kažem što me pogađa,
il' da šutim i zaboravim te,
jer sve mi tvojeoči govore?
Dal' da pitam što je sa nama,
'ko mi sunce sjenom zaklanja,
il' da šutim i zaboravim te,
jer sve mi tvoje oči govore?
Više tu ničega nema,
poneka dosadna tema;
to nije spas za nas
Bože, što je to?
Dal' da pitam što se događa,
da ti kažem što me pogađa,
il' da šutim i zaboravim te,
jer sve mi tvoje oči govore?
Dal' da pitam što je sa nama,
'ko mi sunce sjenom zaklanja,
il' da šutim i zaboravim te,
jer sve mi tvoje oči govore?
Post new comment