Pa da bećarac našvrljam ćirilicom.
Teško da bi drugi mogli rešiti taj hijeroglif,
Al' bi neko znao da sam tu.
Cipelice jedne bele
Zastale bi i prevele stih na asfaltu.
Jednom ću u baladu da se prerušim,
U refren što se tamo još zapevuši.
Pa da minem starom Vlaškom,
Da joj kosu sklonim daškom,
I za uglom hitro zamaknem.
Da pred nosom strašnog Bana
Kao senka Petra Pana kapu nakrivim.
Preko krova i mansarde ošamućen daljinama
Da ostavim struk lavande među njenim haljinama.
Lagano se bore nanose,
Malo što je još po starom.
A Lokice, moje Šokice
Mađijaju istim žarom.
Ladica đinđuva po nebu prosuta,
U jesen vetar primi miris Bosuta.
I isprva mi nije ništa, al' već posle par gemišta
Dopre izdaleka lagan prim,
Praćen tercom suvog lišća
S jednog hrasta kraj Belišća stidljivo sasvim.
Što sam joj kog vraga dao belu ružu samoniklu,
Što li sam je povezao onaj krug na mom biciklu...
Lagano se bore nanose,
Malo što je još po starom.
A Lokice, moje Šokice
Mađijaju istim žarom
Video
Posted in
