ali bio si pravi, nikada dil sa šljamom.
Nikome služan, nikome dužan.
Uvek si bio samo ludom čukom naoružan.
Mi svi lole, a ti pitomac
Pandurske škole, pravi kapiten tima.
Prvi u klasi, šta vise kasti
i puna šaka snova o poštenju i o časti.
Davno bilo, sedam se mora o'tad' Dunavom slilo,
Na svoje epolete prišili zvezde čudni pitomci
i ne znaš više ko su dobri, a ko loši momci.
Pusti žvake da u mom kraju narod, kao, ljubi murijake.
Ma taman posla, ali zbog sitne raje i postoji zakon
i svi su voleli što katkad naideš sokakom.
A tad su došli popovi, pa topovi pa lopovi
i čitav svet se izobličio.
Ispuzali su grabljivci, pa lažljivci, snalažljivci.
A ljudi ćutali, a šta bi drugo?
I šaptali da ovo ne može dugo.
Vidiš plavi, meni se činilo da Beograd slavi
opojni dah slobode, velika zvona.
I onda kordon, pred onom decom.
K'o pred nekom, tobož, strašnom hordom.
Mulj i talog, nemam ja pojma ko potpisuje nalog,
al' vidim kakvi prave parade i vodaju svite,
dok hapsiš klince što po zidu šaraju grafite.
A tad su došli popovi, pa topovi pa lopovi
i čitav svet se izobličio.
Ispuzali su grabljivci, pa lažljivci, snalažljivci.
A ljudi ćutali, šta bi drugo?
I pričali da ovo ne može dugo.
Sorry plavi, pošaljem nekad srce na raport glavi.
Od starog društva ništa, neko je puko, neko je svirn'o.
A ti si super brate, ako stvarno spavaš mirno
Video
Posted in
