Đorđe Balašević: Ostaje mi to što se volimo
K'o u ruskom romanu, tačno tako
Ima ženu i sina, ima podrum pun vina
I sve mu je ravno
U poslednje vreme ja ga viđam sve ređe
Samo onda, uglavnom, kad nešto slavi
On se ne ljuti zbog tog, pruži ruku i kaže:
"Nisi bio odavno"
I sećamo se dana kad smo još bili
Divlji k'o jeleni hitri
I sve smo bliži istini i tuzi
Što smo bliži sledećoj litri
Pitam ga da l' zna da si otišla
Da si otišla
"Ma nije strašno", kaže on
"Imala je drugog, to znaš"
Pitam ga da l' zna da se volimo
Da se još volimo
"Ma baš si smešan", kaže on
"ponekad si klinac, baš"
Moj drug iz detinjstva život posmatra škrto
Vidi nebo i zemlju, ma, ima pravo
Ja sam prokleti pesnik koji stoji na kiši
Koji laže i voli
Mada smo učili istu grubu životnu školu
Mi smo nekad daleki, pa to je ljudski
Svako nosi u sebi nekog svog malog boga
Kom' se potajno moli
I zato vraćam priču na vremena
Kad smo bili jeleni hitri
I sve smo bliži istini i tuzi
Što smo bliži sledećoj litri
Pitam ga šta sad, kad si otišla
Kad si otišla
"Ma budi mangup", kaže on
"Ima mnogo sličnih njoj"
Pitam ga da l' zna da se volimo
Da se još volimo
"Ma koješta", gunđa on
"dodaj bokal stari moj"
Moj drug iz detinjstva se oženio zelen
Al' je imao sreće, ja vidiš nisam
Ja sam ljubio razne, neke potpuno prazne
Neke potpuno strane
I sve mi se čini da ne postoji način
Da mu objasnim tebe, jedinu pravu
Zato topim u vinu čitav svet, jer u čašu
Može svašta da stane
I sećamo se dana kad smo još bili
Divlji k'o jeleni hitri
I sve smo bliži istini i tuzi
Što smo bliži sledećoj litri
Pitam ga da l' zna da je nevažno
Što si otišla
"Avantura", kaže on
"Šta ti sada ostaje?"
Ostaje mi to što se volimo
Što se volimo
"Da l' zbog vina", kaže on
"Al' ovo smešno postaje"
Pitam ga da l' zna...
Dodaj novi sadržaj