Jednoga jutra na kraju leta
U šest i deset je kretao voz
S nekog perona na kraju sveta
Mene je čekao taj voz
Kraj mojih nogu je spavao pas
Rekoh mu tiho, "Hej, beži odatle"
Otvorih vrata, izađoh na trem
Na kom su cvetale bele muškatle
Pomislih, to je, možda, taj dom
Nije me čula, mirno je snila
Svoje lepeze i sveće i čipke
Snila je dane, mirne i nežne
K'o crno - bele klavirske tipke
A u životu, sama na svetu
U menuetu tražila spas
Siđoh pred kuću, na prašnjavi put
K'o neki lopov, polako i tiho
Ja nisam bio taj vitez za nju
Mada mi govore da sam Don Kihot
Al' to je sasvim druga stvar
Bila je zvezda, bila je pesma
Svaki dan druga, a večito ista
Snila je dobra stara vremena
I svog Šopena i Baha i Lista
Možda će sama, u grubom svetu
U menuetu naći svoj mir
Od tad je prošao vek ili dva
Javi se retko ponekom kartom
I ko zna gde je, ne želim da zna
Koliko čeznem za dalekim martom
Kad sam je sreo prvi put
Bila je zvezda, bila je pesma
svaki dan druga, a večito ista
Snila je dobra stara vremena
i svog Šopena i Baha i Lista
A u životu, sama na svetu
U menuetu tražila spas
Još uvek lutam, gde je kraj puta
Pamte me mnoge provincijske pruge
Kriju me mračne, jeftine krčme
Noći su, ponekad, guste i duge
Nestajem tada u nekom svom svetu
I menuetu, i menuetu
Video
Posted in
