Kada već pomislim da spavaš.
Zašumi saten, tama se uznemiri
I kao talas naideš
U školjki tvoga pupka leto zimuje.
Tu čuvas mrve sunca za nas.
Sa tvojim dodirom se čežnja rimuje
Dok kao talas nadireš.
I ništa više nije važno.
Lice sveta zlobno i lažno
Se raspline za čas.
I niko više nije bitan.
Svi su pesak, prezren i sitan.
Pesak ispod nas.
Srebra decembra kuju prsten za tvoj prst.
Niz tvoje sapi zvezda pala.
Samo te privijem uz sebe, k'o uz krst
I kao talas izmičeš
Ostavljaš slane kapi bistre
I jato novih mirisa Istre
Po sobi razvijaš.
Ostavljaš tajni zalog pene
U srcu ove napukle stene
Koju razbijaš
Video
Posted in
