Đorđe Balašević: Još jedna pesma o maloj garavoj
sve neke iste kao kopije.
E, moje plave, došle ste mi glave,
dosadne krvopije.
Čitav život jurile me buce,
i stizale me uvek beštije.
Rumene buce, im'o sam vas tuce,
sad bi' nešto rešije.
'Oću jednu malu garavu,
crnu kao braća Arapi,
da joj krene šav na čarapi kad je poljubim!
'Oću jednu malu garavu,
da je gricnem kao jabuku,
da miriše na mom jastuku kad se probudim.
Čitav život jurile me blonde,
al' od sad ću bolje paziti.
E, moje blonde, sve ste anakonde,
dražesni paraziti.
Čitav život jurile me svetle
i skratile mi isti primetno.
Ne, neću svetle, svetle jašu metle,
'oću jednu s pigmentom.
'Oću jednu malu garavu,
crnu kao braća Arapi,
da joj krene šav na čarapi kad je poljubim!
'Oću jednu malu garavu,
da je gricnem kao jabuku,
da miriše na mom jastuku kad se probudim.
Čitav život jurile me takve,
sve neke iste k'o iz fabrike.
E, moje takve, da me niste takle,
krvoločne barbike.
'Oću jednu malu garavu,
crnu kao braća Arapi,
da joj krene šav na čarapi kad je poljubim!
'Oću jednu malu garavu,
da je gricnem kao jabuku,
da miriše na mom jastuku kad se probudim.
'Oću jednu malu, malu, malu, malu garavu,
crnu kao mrak na tavanu,
da me greje kada zaveje, da se ne budim.
'Oću jednu malu garavu,
crnu kao braća Arapi,
da joj krene šav na čarapi kad je poljubim
Dodaj novi sadržaj