Vozio sam putem sivim
Ja sam putnik, od tog živim
Samo je podigla taj prstić svoj i ja sam stao, otvorio Njoj
Ona je anđeo bila, sa greškom - bez krila, moj san
Moja Ilona, još se sećam tvog imena
Sretna i sama, sva u bajkama
Gde li je sada Petar Pan, i svi oni momci
Ilona, tvoja je slika moja ikona
I čim se dignem ja joj namignem
I uvek tako počne dan
Dobro guram, kroz život buran
I mada živim dosta sretno
Ja nemam nikoga konkretno
Uz kog bi bio i sretan i lud
I tako miran i siguran svud
Ja nemam nikog da mašta i priča mi svašta svu noć
Kao moja Ilona, još se sećam tvog imena
Sretna i sama, sva u bajkama
Gde li je sada Petar Pan, i kapetan Kuka
Ilona, tvoja je slika neka moja mala ikona
I čim se dignem ja joj namignem
I uvek tako počne dan
Slabo pričam, baš nisam vičan
Al' sad reči idu same
O, život piše ljute drame:
Ja znam detalje, sitnice o njoj
A ne znam adresu, telefonski broj
Il' nešto slično po čemu bih saznao gde li je sad
Izvesna Ilona, još se sećam tvog imena
Sretna i sama, sva u bajkama
Gde li je sada Petar Pan, i svi oni momci
Ilona, tvoja je slika neka moja mala ikona
I čim se dignem ja joj namignem
I uvek tako počne dan
Lutko lepa, dobar dan
Posted in
chudo_malo (not verified) | Sun, 2008-10-19 22:20
najbolja
volem te, djole.
»