Na sedmo koleno čini će pasti
I, ko da nema drugih bašti
Di sve pupi i sve šljašti
Di na miru možeš šeboj i božure krasti
Moja nesretna mati
Htela me spasti
Savetom finim
Al morala je dotad znati
Da ne sme kasti
Šta da ne činim
Šta je bedem neg široki zid?
Lako se zajaši
Ko stari čilaš
Mahovina ko astragan
Da bez glasa šmugne dragan
Ukraj neba se lepeza mlad šaran porcijaš
Ruka zavesu miče
Trepte u tmini
Biserni zdenci
Zbog nečeg đurđic uvek niče
Baš u tišini
I baš u senci
Neću skoro onim šorom
Ne znam posle put odande
Me sem čoro, moja lolo
Čhu ćo šoro paša mande
Vetar cvili i leleče
Skini suknju i jeleče
Nit ko mari, nit ko zna
Na ćer mande čingara
Ako dirneš u čivutski vrt
Kletvu ćeš nositi ko srebrn zvončić
Bićeš žedan kraj bunara
I siromah s puno para
Sve ćeš dijamante dati za smešni cirkončić
Ko u tuđi vrt uđe
Crn lebac mesi
U crnom plehu
Eh... "Ne poželi ništa tuđe..."
Svi smrtni gresi
U tom su grehu
Neću skoro onim šorom
Ne znam posle put odande
Me sem čoro, moja lolo
Čhu ćo šoro paša mande
Vetar cvili i leleče
Skini suknju i jeleče
Nit ko mari, nit ko zna
Na ćer mande čingara
Kao mrva iz džepa
Truni se lako
Život protekli
Da, rekli su mi da je lepa
Ali baš tako? To nisu rekli
Posted in
