Colonia: Varalico
oprostiti neću moći
ni za brdo zlatnih dukata.
Valjda hoćeš da poludim
šta mi treba da mi ljudi
kada prođem pogled spuštaju.
I nakon svega opet lažeš
da je sve to ljubav, kažeš.
Reći ću ti šta me muči-
ljubav te trebala vratit kući!
Varalico, nek te druga ima
samo priznaj tu pred svima
da li si me ikad volio!
Varalico, široka ti polja
šta je čeka, ne zna ona-
čaše tuge, noći muke
a nigdje tvoga ramena.
Na krevetu bijelom, mekom
zaprljo si ruke grijehom,
mnoge kose ti si raspleo.
Sad pogledaj oči moje.
To što vidiš, suza to je.
Ne što moje srce voli
nego što me duša boli!
Varalico...
Dodaj novi sadržaj